Юля Ливеркоcard.quoted20 kun oldin
Аввалига бир умр бир ёстиққа бош қўйган турмуш ўртоғимиз билан ёстиғимизни ажратдик. Сўнгра дастурхонда идишларимиз ажралди. Кейин ҳар ким турли вақтда ўз билганича овқатланадиган бўлди. Намозларимиз кетди, уйда жамоат билан намоз ўқиш ҳузурини йўқотдик. Кўнгилларимиз яраланди, муҳаббатимиз зое бўлди. Мақсадимизни унутдик, нафсимизнинг асирига айландик.
  • Fikr bildirish uchun kirish yoki roʻyxatdan oʻtish